Кедвес колл&еацуте;г&аацуте;к,
Аз &Оацуте;будаи Егyетем мецхатроникаи местерк&еацуте;пз&еацуте;сре вал&оацуте; ираткоз&аацуте;с холнапт&оацуте;л (сзерд&аацуте;т&оацуте;л &ндасх; сзепт 19) минден нап 0800 &оацуте;р&аацуте;т&оацуте;л 1800 &оацуте;р&аацуте;иг тарт п&еацуте;нтекиг. Х&еацуте;тфőн (сзепт. 24) ис лехетс&еацуте;гес аз ираткоз&аацуте;с, де цсак 1400 &оацуте;р&аацуте;иг (х&еацуте;тв&еацуте;г&еацуте;н НЕМ).
Аз ираткоз&аацуте;с а Сзабадкаи Мűсзаки Сзакфőискол&аацуте;н т&оумл;рт&еацуте;ник. А сз&уумл;кс&еацуте;гес документ&аацуте;ци&оацуте; а Фőискола порт&аацуте;ј&аацуте;н, Ф&уумл;рстнер Игор постафи&оацуте;кј&аацуте;бан тал&аацуте;лхат&оацуте;.
Минден јеленткезő сз&аацуте;м&аацуте;ра елк&еацуте;сз&уумл;лт егy хат&аацуте;розат. Езт к&еацуте;рј&уумл;к, олвасс&аацуте;к ел. Езен к&иацуте;в&уумл;л минден јеленткезő сз&аацуте;м&аацуте;ра елк&еацуте;сз&уумл;лт к&еацуте;т беираткоз&аацуте;си лап. Езекет ки келл т&оумл;лтени (миндк&еацуте;т олдал&аацуте;т) &еацуте;с минденхол ал&аацуте;&иацуте;рни ахол а „халлгат&оацуте; ал&аацуте;&иацуте;р&аацуте;са&рдqуо; сзерепел.
Ха валакинек нинцсен т&аацуте;рсадаломбизтос&иацуте;т&оацуте; азонос&иацуте;т&оацуте; јеле, к&еацуте;рј&уумл;к, &иацуте;рја бе а сзербет &еацуте;с јел&оумл;ље, хогy Сзерби&аацуте;бан бизтос&иацуте;тотт (езт &иацуте;рја а бетегк&оумл;нyвбен). Ха валакинек нинцсен ад&оацуте;азонос&иацуте;т&оацуте; јеле, езт не т&оумл;лтсе ки (мајд рендези к&еацуте;сőбб). Мивел нем Магyарорсз&аацуте;гон тарт&оацуте;зкоднак, а тарт&оацуте;зкод&аацуте;с јогц&иацуте;м&еацуте;т нем келл мегадни.
А кит&оумл;лт&оумл;тт &еацуте;с ал&аацуте;&иацуте;рт лапокат тегy&еацуте;к виссза а постафи&оацуте;кба (аз &оумл;н&оумл;к п&еацуте;лд&аацуте;нy&аацуте;т к&еацуте;сőбб виссзакапј&аацуте;к).
Аз октат&аацуте;с елőрел&аацуте;тхат&оацуте;ан сзептембер 29-&еацуте;н кездőдик. А хелyсз&иацуте;нрőл &еацуте;с аз &оацуте;рарендрőл а ј&оумл;вő х&еацуте;т фолyам&аацуте;н капнак &еацуте;ртес&иацуте;т&еацуте;ст.
Сок сикерт